ПОГЛЕД СА МИШЕЛУКА: Једаред глумица

Пре сада већ добрих десетак година, урадио сам за часопис "Војвођански магазин" интервју са нашом највећом глумицом Миром Бањац. Да будем искрен, секунд је фалио да до разговора уопште не дође. Онако новинарски, на место сусрета, у фоаје Српског народног позоришта, дошао сам са десетак минута закашњења. Мира је већ уредно седела и када ме је угледала, повишеним тоном почела је монолог: "Драги господине, управо овог часа намеравала сам да кренем! За 60 година каријере, ја нисам укупно два пута негде закаснила. Не зато што нисам можда и смела, већ једноставно, зато што нисам таква. Сећам се снимања у којем сам морала у 7 ујутро да будем у Београду. Ја из Новог Сада стижем у секунд. Онда стижемо пред кућу Бате Живојиновића и чекамо га 40 минута да изађе! Од мене "отпада". Ја то тако не умем"... Пре сада већ добрих десетак година, урадио сам за часопис "Војвођански магазин" интервју са нашом највећом глумицом Миром Бањац. Да будем искрен, секунд је фалио да до разговора уопште не дође. Онако новинарски, на место сусрета, у фоаје Српског народног позоришта, дошао сам са десетак минута закашњења. Мира је већ уредно седела и када ме је угледала, повишеним тоном почела је монолог: "Драги господине, управо овог часа намеравала сам да кренем! За 60 година каријере, ја нисам укупно два пута негде закаснила. Не зато што нисам можда и смела, већ једноставно, зато што нисам таква. Сећам се снимања у којем сам морала у 7 ујутро да будем у Београду. Ја из Новог Сада стижем у секунд. Онда стижемо пред кућу Бате Живојиновића и чекамо га 40 минута да изађе! Од мене "отпада". Ја то тако не умем"...